Mladenovac i njegova sela

           Poltronizacija varoši ovih dana dobija posebno poglavlje tako da će istorijski spisi zahvaljujući dimenziji koju ima društvena mreža zauzeti mesto koje su im svesno ili nesvesno odredili oni koji ne vide dalje od ličnog interesa. To da li će ih pojesti virusi ili ćemo jedni druge sami izujedati u ovom trenutku je najmanje bitno jer kolona poltickih prebega preti da mladenovčku dolinu gladi dovede do apokaliptickog stanja.
           Nemoralni,samoljubljivi,novinari koji su se ispilili u partijskim inkubatorima.intelektualci sa sumnjivim diplomama ili još strašnije bubalice kojima zivot svakodnevno lupa putače jer su nesposobni da knjiško znanje pretvore u stvarnost.polako ali sigurno ubijaju onaj duh koji je krasio sredinu koja se nepotrebno stidela toga što su joj balkanska dešavanja odnosno Sanstefanski mir i Berlinski kongres ispisali kote na granici njive i asflta.Ikone koje je kraljica Draga poklonila onog dana kad je poslednji Obrenović doneo ukaz da se Mladenovac proglasi za varosi i koje dan danas krase ikonostas crkve u Velikoj Krsni kao i pečat onog jadnog Aleksandar za kojeg bi se pre moglo reći da mu je presudilo nerotkinjino medjunožje nego oficiri zaverinici,obavezuju nas da lokalnim politikantima jasno damo do znanja da se niko zarad bolesnog egoizma ne sme igrati sudbinom Mladenovca i njegovih sela. Kvazi inteligencija, robovlasnici,povrdjeni konobari,razočarani pijačinci,nezadovoljni komunalci,nezasite ljubavnice,lokalni šarlatani , kolekcionari paketa socijalne pomoci koja se deli uoči izbora i nezaobilazni” vimari “ koji stalu i obor jedino vide onda kad suzama za dobijeni glas operu seljakovu izranjavanu šaku ponovo su poput opijenih sektasa krenuli da sladunjavom rečitoscu u dobro poznatom transu doprinesu uvećanju bratstva.         
           Zbog njih koji ne znaju da se stide i ponose se time što im je osvetoljubivost najjače oružje preti nam tama iz koje nas niko neće izvući ako ne probudimo svakog svog sugradjanina koji je spreman da ponosno udje u borbu svestan toga da mu u istoj meri preti opasnost kako od aždaje tako i od pacova.Sa rusevina mladenovačke privrede za bolje sutra naše varosi neophodno je podići sve opljackane i ponižene radnike kojima preti surova istina a to je da nikada ne vide i ne osete čari megalomanskog projekta “Beograd na vodi” jer zbog nemaštine put do srpske prestonice za njih će biti isto kao do Abu Dabija. To što se lokalna politicka trčkarala poistovećuju sa partijskim liderima I zahvaljujući glasu namenjenom stranci čija programska načela većina njih i ne zna ocekuju lično blagostanje.rukovodeće mesto u gradskoj opstini,javnom preduzeću ili u najblažoj varijanti upravnom odboru nešto je našta smo navikli ali isto tako da živimo sve poniženije,da je Mladenovac u njgoroj situaciji kako moralno tako privredno od postojanja,da je mladenovačko selo na izdisaju iako se do njega može doći asfaltom ali to je ona česma po kojoj se gazi jer se ipod nje novac prao i pretpetooktobarskom i u poslepetooktobarskom periodu .Kao i u svim političkim izbornim trkama tako I u ovoj martovskoj, zadnjice lidera su prepune raznoraznih mladenovackih uvlakača I po koje uvlakušice ali svi oni zaboravljaju da svako od njih ima svoje ime I prezime,obrazovanje,rezultat rada,karakternu crtu..Ono što je najbitnije to je i bračno stanje ne bi li svi gradjani Mladenovca znali da li se radi o nevinašcima ili su u pitanju stranačke profuknjace odnosno partijske pobegulje. Da li je iko od tih nalickanih partijaša zastao pored svojih sugradjana koji jedni drugima duvaju za vrat dok sa šerpicom u ruci čekaju milostinju njegovog veličanstva kazana?Da li je iko od tih interesnih koalicionih grabljivica za vreme svog mandata ostavio nešto svojoj varoši čime će se ponositi dolazeće generacije?Znam,reci će asfaltirali smo..Ali nikad I to koliko se ko u tom I takvom asfaltiranju ugradio.Koliko je potrošeno novca na “službene ručkove”?Koliko na telefonske razgovore?Koliko na sluzbena putovanja?Da li se iko u vreme iznorne kampanje uhvato i za svoj novčanik?Lako je glumiti višestranačje i biti poltički aktivan sa novcem opljačkanih gradjana Srbije .
            Sačekajmo da prodje i ova trgikomedija u dva čina. Ishod predstave je poznat kao i to da je u njoj uzeo ucesce veliki broj suflerai radnika na rasveti. Svako ko se susreo sa dramaturgijom nije mogao a da zaobidje čuveno praviloAntona Pavlovica Čehova koje glasi da ako kojim slučajem puška u prvom činu visi na zidu na kraju komada će morati da opali. Na mene već danima pucaju ćorcima a možda posle ovog teksta počnu i rafalno.Bitno je da se svi redom ispucaju a onda sledi ono što je neminovno-DEZINFEKCIJA MLADENOVCA.

DRAGAN GULA NIKOLIĆ