Ne da mi se da ubodem slovo na tastaturi. Danima sam u sukobu sa samim sobom pa rekoh bolje da se samošamaram nego da otvaram dušu fejsbukačima.Kad god poželim da uletim u prepisku i pružim doprinos u rafalnoj razmeni mišljenja, neretko me obuzme osećaj kao da sam odlučio da se ponovo kupam u istoj vodi.To,što još uvek nisam raščistio i isfiltrirao svoja ubedjenja i što mi nije prijatno da djubre sa sebe sperem djubretom ne znači da ću ostati ravnodušan kad su u pitanju oni koji pucaju sa lažnih profila i to u one koji su se uslikali i isprsili svesni toga da će biti na nišanu poltronske družine koja je zajahala opštinsku kasu. a da ni sama ne zna u čemu se ogleda njena uloga u obavljanju funkcija ako se izuzme izgradjen sistem dupelizištva.
Stranice društvene mreže koje su valjda napravljene sa ciljem ne bi li se javnost upoznala sa mehanizmima lopovluka pretvorile su se u voajersko došaptavanje jer je nekima je zanimljivije da se bave ko koga kreše u opštinskoj upravi ili javnom preduzeću nego kako zaustaviti dalje silovanje varoši na kojoj se trenutno iživljavaju politikanti, preletači,privatizacione bitange,fiktivni fakturaši ,kockarski dobitnici i gubitnici,kamatari,jahači na kvadratne metre i ostali ološ koji se gomilao dok je većina nemo posmatrala i slepo verovala da je gaženje lokalpatriotskih ubedjenja ravno incestu.
Iako pripadamo sredini u kojoj se većina pogubila i uporno pokušava da pronadje samu sebe, nažalost fejsbukački lažnjaci prete da izneverene i lakoverne gurnu u lavirint u kojem se sigurno nenalazi put koji vodi do mladenovačkog boljeg sutra.Ništa manja opasnost ne preti ni od onih koji pripreme šlajmaricu čim se spomenu petooktobarske promene a nekad su bezmudo u novinarskom i političkom smislu gledali na prazne rafove u trgovinskim radnjama,dilere deviza na mladenovačkim ulicama ili preprodavce goriva koji su rasporedjeni u strelce stajali na prilazima varoši.To su oni povampireni koji su nas ubedjivali kako smo odbranili“ naše gradove“ Knin i Vukovar a u sportskom smislu su se ponosili što se u nacionalnom fudbalskom šampionatu takmiči klub“ Mlilicionar“. Eto,rekoh da podsetim sebe u ovom tastaturisanju da sam živeo u jedinoj državi u Evropi u kojoj su panduri imali svoj klub u prvoligaškoj konkurenciji.Na njihovim utakmicama u loži je sedeo sve levičar do levičara kao što su kasnije u odborničkim klupama širom Srbije sedele sve bitanga do bitange. Tako su promene omogućile da u mojoj varoši raznorazni konobari i vozači smećarki postanu članovi opštinskog veća a radio i tv mehaničari doguraju do upravnog odbora u aerotransportu.Curulaši koje smo pamtili i po vonju štalskog djubreta preko noći su se natopili parfemima i pretvorili u voštane figure koje u opštinskoj zgradi stoje kao eksponati sve do onog trenutka dok im ne stigne platni obračun posle čega se transformišu u afričke šprintere i jure u strasni zagrljaj bankomatu.
Dok sam danima pažnju pokušavao da usmerim na razmišljanje kako se to istinski voli svoja varoš i da li je moguća stvarna ljubav koja ne priznaje bilo kakav interes,slučaj je hteo da na skoro praznim tribinama Selters poljane gledam utakmicu izmedju OFK Mladenovca i jagnjilske Šumadije u društvu mladenovačkog publiciste i dugogodišnjeg dopisnika“Sportskog žurnala“ Milosava B.Vlajića koji kao da me je gurnuo pod hladan tuš u trenucima dok je otvarao debelu ukoričenu svesku u linije.
-“Vidiš,ovde ti se sve nalazi.Datumi odigravanja utakmica,sastavi ekipa,sudije,strelci,brojevi telefona...Ženi ću reći da kad odem na onaj svet da ti preuzmeš ovu svesku jer neko mora da brine i piše o našem Mladenovcu.Znam da ti to i znaš i voliš..“.-onako tiho svojstveno sebi rekao mi je Vlaja dok je pedantno i sitno beležio još jedan od detalja koji ulaze u istoriju mladenovačkog fudbala.Nije mi trebalo previše vremena da samom sebi u bradu neprimetno izgovorim:E,to je ona ljubav koja nema cenu.Vlaja svoju svesku nikad ne bih menjao ni za jednu funkciju i ne postoji to opštinsko veće,upravni odbor ili kojekakve dobro plaćene komisije zbog kojih bi se odrekao jednog kornera ili auta, jedne parade ili gola i svih onih detalja zbog kojih je prosipao mastilo i po snegu i po kiši svuda tamo gde su prolivali i krv i znoj oni koji su decenijama nosili dres našeg Mladenovca.Takvi kao Vlaja svoju ljubav prema sportu i sredini sigurno nikad neće izražavati kao lažni fejsbukači koji zbog uvredjenosti i povredjenosti što se nisu se pokazali kao dobre podguzne muve danas glume ljute protuvnike lokalnih vlastodržaca a poput miševa izgviruju iz kancelarija javnih preduzeća ili možda garaža u koje su se sklonili ne bi li iz njih kao iz zasede pucali najčešće onda kad skupe koju crkavicu i uplate internet .To su oni koji imaju i po nekoliko profila u nadi da će tako lakše kontrolisati svoju pljuvačinu ili zavarati trag iako sve to rade u tandemu sa došaptačem koji je zadužen za voajerisanje kad je u pitanju lokalna politička scena.
To da li ćemo naći izlaz iz lavirinta u koji smo delimično i sami sebe ugurali više ne zavisi od labavosti strančkih krvopija već i od načina kako hodamo.Ako se prepustimo da nas navode fejsbukački primitivci onda nam ne gine novo životno saplitanje od kojeg će najveću korist imati nekakve nove prekomponovane stranačke bitange.
Dragan Gula Nikolić
Нема коментара:
Постави коментар