Mladenovacko licemerje

           Fejsbukacenje me sve vise podseca na vremena kad se u kaficima cirkalo na crtu.Cim se ulogujem to je kao da sam se uhvatio za bravu ugostiteljskog lokala u kojem tacno znam ko sedi za kojim stolom a ko rukavam glanca sank.Prisutna je cak i doza gordosti u momentu pojavljivanja jer valjda nista nije toliko bitno kao osecaj zapazenosti.Oni kafe posetioci koji su bili grupisani kako u desnom tako i levom zadimljenom cosku ili ovi fejsbukacki koji su se nacickali sa obe strane ekrana bilo u ravni ili po vertikali imaju istu potrebu kao i svi oni koji su nekad stubovima mladenovacke pijacete ceskali ledja.Korziranje glavnom carsijskom ulicom zamenjeno je kafenisanjima i probudjenom zeljom za ispijanjem sto vecih kolicina soka od jecma da bi se danas sve to pretvorilo u tastatursku borbu kojom se na sve moguce nacine pokusava ocuvanje nekada stecene drustvene pozicije ali i u juris kojim se dzinovskim koracima bezi iz anonimnosti.
            Iako sam misljenja da nisam izneverio nicija ocekivanja jer sam ubedjen da pripadam onima od kojih nikada niko nista nije ni ocekivao i dalje posle svakog vodjenja ljubavi sa bromazepanom pokusavam da se isteglim i smireno iz razvalina kako milosevicevskog tako i dosovskog sistema izvucem na povrsinu sve lesinare ali i crkotine ne bi li se podkosmajski vazduh konacno oslobodio abnormalne koncetracije otrova.Eto,ponovo upadam u jezicku varku i zbog necega sto bi se mozda moglo okarakterisati kao dodvoravanje, pojavu ne zovem pravim imenom vec je oblikujem da bi odglumeo pristojnost.
           Delim misljenje onih koji govore da u sredini prepunoj lopova ne treba na drustvenim mrezama previse drzati do morfologije .Pokradenima i izigranima nije do gramtickih zakonitosti odnosno do deklinacije i konjugacije vec je neophodno sto vise govoriti o smradu koji bije iza svakog mladenovackog ugla.Kako je doslo vreme da budemo zaokupljeni smradom jer je to ne samo lokalna vec sveopsta drustvena pojava onda mi kao prva asocijacija na pamet dolaze Karamazovi i opis kojim je Dostojevski progovorio o trulezi duse i to usred manastira Pitam se ali jos uvek ne dobijam odgovor-Ako je monah Zosima koji je propovedao ljubav i postenje tako snazno zaudarao kako li ce onda onog dana kad se bude raspadao zasmredti olos koji je opustosio moju varos? Zahvaljujuci Dostojevskom i karamazovstini naucio sam na primeru svetog starca da raspadanja nisu postedjeni ni oni koji su buducnost coveka videli u bratstvu izgradjenom na veri u Boga i Hristovom ucenju ali mi jos niko nije objasnio koliki je vek trajanja pljackasa koji opstaju tako sto mrvicama hrane sitne intrigrante i kupuju ljubav radnim mestima ili upravnim odborima u javnim preduzecima.Slova su mi se na tastaturi izlizala od spominjanja raznoraznih domacina i dokazivanja da u politiku niko ne ulazi da bi dobio izgubljene bitke svojih prethodnika vec da bi pokupio sto se pokupiti moze. 
           Da je fejsbukacenje poprimilo elemente kafanskog licemerja i poltronstva najbolji pokazatelj su oni sa kojima delis isti cosak razmenjujuci misljenja i to na njihovo insistiranje da bi se kasnije uverio u dvolicnost jer su poput kafanske ture poslali nekoliko lajkova bas onima koje su u elektronskom dosaptavanju izlepili slajmaricom.Ne,to nisu anonimni i lazni koji zauzimaju posebno ali znacajno mesto vec oni koji uzivaju u svojim transformacijama i nadaju se da bi u bliskoj buducnosti mogli biti nagradjeni tako sto bi potencijalnim jahacima na opstinsku kasu i kvadratne metre mogli biti na usluzi a njihova obaveza bi se ogledala u drzanju toalet papira dok izabrani voljom naroda ili mozda receno jezikom savremene politicke terminologije-prekomponovani bude vrsio nuzdu.
            Kad je rec o onim laznim fejsbukacima, oni se ponasaju kao oprezno gradsko pseto.Umiljavanjem se izbore za prijateljsku naklonost iako mu ne znas ni pedigre ni odakle stize a onda kad ga dobro nahranis okrece ledja i odlazi u nepoznato.To su one fejsbukacke dzukele koje se hrane informacijama i uzivaju u laznim prijatelstvima,one koje glume kucu iako je u pitanju pseto.Kako je fejsbukacko prijateljstvo pitanje slobodne volje a borba za bolje sutra moje varosi stvar istrajnosti onda me ni lavez sa tastature ne moze poremetiti.Zahvaljujuci naucenom u godinama kad ponos Srbije nisu predstavljali svinjarski trgovci ili kojekakvi brasnari i garaznom zvuku na koji sam se primao kao vecina provincijalaca koja je zakoracila na stepenik Studentskog kultrnog centra ili provela bar jednu noc na Akademiji u Rajicevoj ,prema lavezu i pretnjama se odnosim tako sto proverim da nisam slucajno zaboravio stihove iz pesme” Kreni prema meni” kojom su Cane i Anton obelezili mozda i najbolji period u postojanju Partibrejkersa: “Mozes da lajes,mozes da rezis,mozes da ostanes,a mozes i da bezis. Bez duse si niko,bez duse si nista,kupujes, prodajes,oduzimas i dodajes.” 
          Posle provere pogledam da li je Mladenovac i dalje tamo gde je nekad bio,da li je na curulama blato ili se mozda salonke sijaju pa iz pomente pesme dodam i ono KRENI…

Dragan Gula Nikolić