Za mene pisanje ima ejakulatorno svojstvo. Prolazeći razne faze pražnjenja što znači i one koje su propraćene disfunkcijom odnosno preranom tastaturskom ejakulacijom pokušao sam da se samodisciplinujem i obuzdam nadražaje. Znajući da su kreatori aktuelnog življenja izbrisali pravila predigre, a igru sveli na mazohizam tako da većina uživa u bolu i opuštanje doživljava kad se duša i telo zasite udaraca onda sam odlučio da se prepustim bičevanju lokalnih mazohista sa dugogodišnjim iskustvom. Kako smo svi skloni raznim vidovima eksperimentisanja jer to pothranjuje duh i budi maštu onda sam svesno dozvolio da me udaraju oni koje već godinama istovremeno i jebu i šibaju. Kad oni mogu da se ponose svakom modricom na sebi zašto se onda i ja ne bih oprobao u trpljenju udaraca? Ako sam pustio da boli to ne znači da cu onima koji su odavno posejali seme nepoverenja i koji su navikli da šetaju modrice i šminkaju laž jer je to jedan od neizbežnih delova njihove perverzne igre dozvoliti da mi zatvore usta i zabrane da govorim i pišem ono što mislim.
Tu, gde sam se rodio, odrastao,uspešno i neuspešno školovao, tu gde gde mi je pun kurac onih koji bi dali srce za Kosovo, a da dupe ne pomere sa stolice, tu gde je prepuno lažnih vojnika ili ratnika koji su kasarne videli samo u prolazu jer im raznorazni deformiteti nisu dozvoljavali odsluženje vojnog roka pa samim tim Papovku nikad municijom nisu napunili , tu gde mlogradjanska i provincijska inspiracija više ne stanuje u kafanama i berbernicama nego u javnim preduzećima medju uvredjenima i povredjenima i tu gde se u fejsbukačenju pronalazi lek za nekadašnja odrastanja pored štala .obora ili u šupama dotrajalog i odbačenog nameštaja , tu sam gde su mi jezički čistunci i novokomponovani fejsbukački lingvistički eksperti premerili udaljenost svake tačke i zareza jer su u interpunkciji pronašli fetiš koji pobudjuje njihovo samozadovoljavanje…E, tu sam se zacementirao i nadam se da ću biti sve do onog trenutka dok ne postanem deo dnevnice radnika odeljenja pogrebnih usluga mladenovačkog Javnog komunalnog preduzeća.. Moju nadu jedino bi mogli da unište neki Titanik, Konkordija ili možda neki ludak čiji je idol “Lufthazin” kopilot Andreas Lubric. Ako se ja pitam onda rajkovačko groblje .
Udarce nisam brojao. Rekoh., ako pripadam životno neostvarenima onda moje nije da brojim već da trpim. U fejsbukačku perverziju svim silama pokušavaju da me uvuku oni koji osećaj zadovoljstva doživljavaju tako što najašu tasaturu, a masku sa lica skidaju u momentima povišenog uzbudjena i kad osete da su se naboli kao do balčaka. Društvenu mrežu proglašavaju plodnim tlom gluposti onda kad ne osete lično zadovoljstvo, pomisle na strah od ugroženosti ili otkucaje bioloških. partijskih ili unutarstranačkih časovnika. Oni se ne mire se sa tim što svima nama jednom mora da otkuca.
Ko nije navikao na poraze teško da će naučiti da podnosi niske udarce. Meni je odavno sasvim sve jedno da li je gore ili je dole ali onima koji zadaju udarce osećanja su pomešana jer fesbukački inovatori još uvek nisu otkrili mernu jedinicu bola i instalirali aplikaciju koja oslikava do koje je mere neko izložen povredama.
Kao što svaki bokser samovoljno ulazi ring tako i fejsbukač svesno izlaže sebe udarcima i ne može uvek da predvidi gde će ga sve nišaniti raznorazni lokalni nezasiti tastaturski mazohisti Mi , koji pripadamo onima, koje su proglasili minijaturnima , neostvarenima, nesposobnima za roditeljstvo ili koje nazvaju političkim perezervativima ni jednog trenutka nismo pobegli od udaraca. Ponudili smo se i dozvolili smo užitak svima onima koji svršavaju tek onda kad im se ništa ne ponudi. Znamo da oni tad počinju za tastaturom da stenju i vrište, ali i da pljuckanje pretvaraju u pljuvanje. Kako izražavanje osećanja ima jasan fiziološki efekat koji dovodi do redukovanja nivoa stresa onda smatram i humanim delom kad svesno pristanem da me lokalci najašu. Zbog te humanosti ceo život ću biti zahvalan onoj jadnici koja mi je kao petnaestogodišnjaku u mračnom popovom dvorištu rekla : “Ovo sam ti uradila iz sažaljena..”
Dragan Gula Nikolić
Нема коментара:
Постави коментар