Mladenovacko zvakanje

Da bi ti tekst bio objavljen u prvom licu, u novinarstvu bi trebalo da budes neko mudo.Ta muda su najcesce ona koja nazivaju doajenima i koja bi trebala da sirokom auditorijumu dokazu svoju novinarsku potenciju tako sto imaju svoj  cosak i u njemu mogu da karaju do mile volje.Ne znam da li se radilo o nekakvom posebnom daru ali sam veoma lako i to to kao novinarski potrcko u “Poltikinim”liftovima  prepoznavao te vrle karace.Rekao bih da su svi do jednog imali naviku da ceskaju bradicu, da kaziprstom pomeraju naocare sa vrha nosa ka celu,  a uz sve to i da pogledom probijaju vrata lifta,Novinarski autoritet odrzavali su tako sto su reci pozdrava cedili kroz vestake,valjda dajuci drugima do znanja kako im karacki umor ne dozvoljava da na drugi nacin opste sa okolinom.Njihovo geslo je oduvek bilo:Ako me zelis onda me citaj….

Zasto o ovome blogujem? Sta me je to vratilo u dane kad sam uzdignute glave hodao kroz Knez Mihajlovu kao da su  svi u njoj znali ko je D.N? Bili su to dani kad sam ziveo u ubedjenju da mi se svi dive zato sto imam tu privelegiju da mogu da udjem u kacelariju Dragana Dzajica ili zahvaljujuci svojim urednicima kakav je bio Miodrag Simeunovic da u  “Zurnalu” opalim naslov preko cele strane- “Marakana nije korzo” i to citirajuci Ljupka Petrovica posle Zvezdine minimalne pobede nad Radom?Bili su to oni dani kad mi se nije brisao obraz i po nekoliko dana zato sto me je Milljan Miljnic u sred bela dana na ocigled brojnih prolaznika poljubio na Studentskom trgu,.tacnije preko puta filozofskog fakulteta.Za pokojnog cicu to i nije bila neka novina jer je to cesto imao obicaj da uradi  pozdravljajuci se sa novinarima uoci brifinga u kancelariji tadasnjeg FSJ.Zasto o svemu ovome ovog sptembarskog popodneva?

E, po tastaturi bijem zbog nedavnog susreta sa Nenadom Jovanovicem Racom,mojim drugom iz pubertetskih dana Srete me Raca ispred mladenovackog kafea “Kralj “pa mi pruzajuci ruku rece:

-Ti resio da dobijes ulicu u Mladenovcu?

Citajuci mi vljda zbunjenost sa lica i da bi preduhitrio moje pitanje o kojoj i kakvoj ulici se radi,Raca ga sruci kao iz rukava

-Citam pises sve i svasta po fejsbuku.Mislim,ono sto bi u Mladenovcu mnogi hteli ali se plase.

Ostao sam zatecen i nisam znao sta da odgovorim.Mozda sam mogao da isfoliram Racu ali ne i sebe ako bih rekao da se ne slazem sa njegovim misljenjem..Prijalo mi je… Pomislio sam:Eto,dodje vreme da i mene neko svrsta u red onih karaca koji ga prevarantima guraju do iznemoglosti..Kad kazem prevarantima,tu uvek pomislim na mladenovacke politikante,podguzne muve i dousnike u javnim preduzecima a najradije bi

da uz sve to  “pipkam” lokalne domacine odnosno robovlsnike i privatizacione hohstaplere”.To je ona  fela za koju bih rekao da je dusu dala za javni snosaj.To su oni koji ce ti sve dati ali ne i lovu koju su pokrali od Mladenovcana.Za njih je ucesce u poltickoj stranci isto sto i grupnjak a osnovno pomagalo za zadovoljavanje potreba i dalje dok narod bude cutao bice im bankomat. Susret sa Racom probudio mi je secanje na dane dok smo u njegovoj sobi slusali Azru i lozili se na Stulicevu furku,odnosno stihove:

 

Smrdljivi grad zatvara podrume
smrdljivi grad zatvara ulice
smrdljivi grad je zadovoljan sobom
strukture ga dobro furaju

Bilo je to u onoj istoj zgradi na uglu pijacete gde neko ovih dana polaze ispit iz savremene mladenovacke arhitekture na temu-Podizanje golubarnika u gradskom jezgru..

Eto.jedan slucajan susret samo jos jednom me je primorao da osetim gorki ukus mladenovackog zvakanja .O posejanom semenu lopovluka koje radja na sve strane, uvek ce se naci neko ko ce bez straha prozboriti pa makar to bilo i  blogovanjem odnosno fejsbukacenjem.

 

Dragan Gula Nikolic
16 sept 2013