Fudbalska
igra u Mladenovcu oduvek je imala svoju cenu. Iako ne postoje pouzdani podaci ko je doneo prvu
loptu u podkosmajsku varoš, u istorijskim spisima može se pronaći informacija
da je mladenovačka omladina prvi put potrčala za njom 1919 godine zahvaljujući
lekaru Živoradu Bati Marinkoviću (1904-1965) koji je loptu doneo iz Praga gde
je studirao medicinu. Samo godinu dana kasnije, gledanje u njeno kotrljanje
moralo je da se plati. U leto 1920 godine MSK (Mladenovački sport klub) ugostio
je na igralištu „Sajmište“ ekipu PSK (Palanački sport klub) a svi oni koji su
želeli da gledaju komšijski fudbalski duel bili su obavezi da kupe kartu po
ceni od jednog odnosno dva dinara. Za dinar se plaćalo sedenje i gledanje
utakmice sa klupe dok su organizatori prvog fudbalskog meča u Mladenovcu procenili
da je komfornije posmatranje sa stolica koje su donete iz okolnih kuća tako
je cena „udobnosti“ iznosila dva dinara.
Nigde
nije ostao zabeležen rezultat prve fudbalske utakmice koja je odigrana u
Mladenovcu, ali ono što ne ide u prilog onima koji i dan danas tvrdoglavo
zastupaju mišljenje kako bi boje mladenovačkih klubova u ligaškom takmienju isključivo
trebalo da brane igrači koji su ponikli u Mladenovcu a ne „stranci“, govori
podatak da je mladenovački fudbalski klub na prvoj utakmici imao u svojim
redovima „pojačanje sa strane“ jer je na golu protiv PSK-a stajao neki pekarski
šegrt koji je u varoš stigao iz Kruševca. Kao po nekakvom čudnom karmičkom
procesu, jedan drugi Kruševljanin,Velibor Krstić pet decenija kasnije
briljirao je na golu OFK Mladenovca i bio jedan od najzaslužnijih za istorijski
uspeh tima sa Seltersa koji je 29. novembra 1962 u finalu Kupa Srbije savladao
čačanski Borac rezultatom 4-3.
Ipak, prvu
zvaničnu utakmicu koja je pedantno datirana današnji OFK Mladenovac pod prvim
imenom SK Vojvoda Janko Katić odigrao je
20 jula 1924 protiv Jasenice iz Smederevske Palanke i slavio rezultatom 3-1. Danšnji klub sa
Seltersa tokom osamdeset i tri godine postojanja u dva navrata je menjao ime.
Odmah po završetku Drugog svetskog rata na skupštini kluba koja je održana 28.oktobra
1945 godine doneta je odluka da se klub preimenuje u FK Jedinstvo pod kojim se takmičio sve do avgusta
1946 kad je usledila fuzija sa lokalnim Metalcem koji je nastao zahvaljujući
mladenovačkom privrednom razvoju i entuzijastima iz posleratnog vojnog preduzeća „Petar
Drapšin“. Jedinstvo i Metalac su se takmičili u Posavsko- podunavskom i
Beogradskom potsavezu sve do avgusta 1962 kad je usledila fuzija i klub
zvanično poneo današnje ime - OFK Mladenovac. Dugo je bila javna tajna da je
naredba o fuziji stigla „sa vrha“, da je mladenovačko iz dva u jedan imalo
političku pozadinu i da se od nje nije mnogo dobilo. Danas se sa sigurnošću
može reći da je Gradski komitet odlučivao je o mladenovačkom fudbalu i spajanju
dva lokalna kluba kao i to da je pola veka kasnije OFK Mladenovac ostao
prepušten na milost ili nemilost predsednicima opštine ili članovima opštinsko
veća koji su mu davali i uzimali da bi se danas našao na najnižim granama od
postojanja i da je pred gašenjem.
Klub
sa Seltersa neprekidni sunovrat doživljava od 2013 godine kad je ispao iz Prve
lige Srbije i spustio se do najnižeg ranga – opštinske lige u kojoj se nikada nije takmičio od svog osnivanja. U drugom po redu srpskom fudbalskom
takmičenju OFK Mladenovac bio je zastupljen sedam sezona i to 2003, 2005-2008. и 2011-2013 da bi se
danas nalazio na spisku klubova Prve Beogradske lige a njegovo učešće u novoj
takmičarskoj sezoni je još uvek pod velikim upitnikom.
Nameće se pitanje – Ko se to igra istorijom kluba? Ima li rešenja da se
prevazidju dugogodišnje fudbalske
nesuglasice? Činjenica je da se godinama za takmičenje kluba izdvajao veliki
novac iz opštinskog budžeta ali isto
tako javna je tajna ili mnoge pecka jezik ako izuste da je opština takodje izdvajala i milonska sredstva za sportske klubove u kojima roditelji
decenijama plaćaju takmičenje, putne troškove , članarinu ... OFK Mladenovac je
za razliku od tih klubova isplaćivao plate i obezbedjivao prevoz za sedam
selekcija, izmirivao troškove vode i struje.
Danas kad klub možda odbrojava poslednje dane mnogi će krivicu svaliti
na nekadašnjeg predsednika opštine Branislava Jovanovića za vreme čijeg mandata
se trošio najveći novac ali isto tako malo ko će spomenuti i da je prethodni
predsednik GO Mladenovac Dejan Čokić gurnuo klub u ruke Novice Profe Todorovića
i ponudio mu svesrdnu pomoć koja je izostala kad je bilo najpotrebnije.
Todorović koji je bio na čelu kluba u vreme najvećeg uspeha u istoriji mladenovačkog fudbala
kad je osvojeno treće mesto u Drugoj
ligi a na Seltersu se svake druge nedelje okupljalo od tri do pet hiljada
gledalaca do pre nekoliko meseci držao
je klub na "veštačkom disanju” uz napomenu da je izdvajao svoj novac i izmirivao
nasledjene dugove. Po nezvaničnim informacijama klub je trenutno u blokadi oko
dva miliona dinara i reč je o dugu koji
je nastao u periodu rukovodstva koje upravljalo klubom doTodorovićevog
drugog povratka u leto 2012 godine.
Dok druge sredine poput Ivanjice, Lučana, Surdulice, Bačke Palanke i drugih manjih gradova od Mladenovca
profitiraju od fudbala jer svake druge nedelje zahvaljujući odigravanju
utakmica i gostovanjima navijačkih grupa
tamo u trgovinskim radnjama i kafićima raste pazar ovde su u modi rekreativne zabave. Ali, ništa
čudno za sredinu koja ima Pozorišni festival a nema svoje pozorište, ima stret
bol a nema košarkaški klub , ima fudbalske turnire u malom fudbalu a nema klub malog fudbala ili ima kukuruzligaše
kad je u pitanju najbitnija sporedna stvar na svetu.
Ostaje da vidimo kakvu će odluku doneti skupština kluba koji je
trenutno bez rukovodstva, stručnog štaba, igrača i naravno bez infrastrukture. Možda u
bliskoj budućnosti i bude infrastrukture ali ne grača i publike.
Ko igra za raju i zanemaruje taktiku...
