Iznad mladenovačkog fudbalskog ambisa

Fudbalska igra u Mladenovcu oduvek je imala svoju cenu. Iako  ne postoje pouzdani podaci ko je doneo prvu loptu u podkosmajsku varoš, u istorijskim spisima može se pronaći informacija da je mladenovačka omladina prvi put potrčala za njom 1919 godine zahvaljujući lekaru Živoradu Bati Marinkoviću (1904-1965) koji je loptu doneo iz Praga gde je studirao medicinu. Samo godinu dana kasnije, gledanje u njeno kotrljanje moralo je da se plati. U leto 1920 godine MSK (Mladenovački sport klub) ugostio je na igralištu „Sajmište“ ekipu PSK (Palanački sport klub) a svi oni koji su želeli da gledaju komšijski fudbalski duel bili su obavezi da kupe kartu po ceni od jednog odnosno dva dinara. Za dinar se plaćalo sedenje i gledanje utakmice sa klupe dok su organizatori prvog fudbalskog meča u Mladenovcu procenili da je komfornije posmatranje sa stolica koje su donete iz okolnih kuća tako je cena „udobnosti“ iznosila dva dinara.

Nigde nije ostao zabeležen rezultat prve fudbalske utakmice koja je odigrana u Mladenovcu, ali ono što ne ide u prilog onima koji i dan danas tvrdoglavo zastupaju mišljenje kako bi boje mladenovačkih klubova u ligaškom takmienju isključivo trebalo da brane igrači koji su ponikli u Mladenovcu a ne „stranci“, govori podatak da je mladenovački fudbalski klub na prvoj utakmici imao u svojim redovima „pojačanje sa strane“ jer je na golu protiv PSK-a stajao neki pekarski šegrt koji je u varoš stigao iz Kruševca. Kao po nekakvom čudnom karmičkom procesu, jedan drugi Kruševljanin,Velibor Krstić pet decenija kasnije briljirao je na golu OFK Mladenovca i bio jedan od najzaslužnijih za istorijski uspeh tima sa Seltersa koji je 29. novembra 1962 u finalu Kupa Srbije savladao čačanski Borac rezultatom 4-3.

Ipak, prvu zvaničnu utakmicu koja je pedantno datirana današnji OFK Mladenovac pod prvim imenom  SK Vojvoda Janko Katić odigrao je 20 jula 1924 protiv Jasenice iz Smederevske Palanke  i slavio rezultatom 3-1. Danšnji klub sa Seltersa tokom osamdeset i tri godine postojanja u dva navrata je menjao ime. Odmah po završetku Drugog svetskog rata na skupštini kluba koja je održana 28.oktobra 1945 godine doneta je odluka da se klub preimenuje u  FK Jedinstvo pod kojim se takmičio sve do avgusta 1946 kad je usledila fuzija sa lokalnim Metalcem koji je nastao zahvaljujući mladenovačkom privrednom razvoju i  entuzijastima iz posleratnog vojnog preduzeća „Petar Drapšin“. Jedinstvo i Metalac su se takmičili u Posavsko- podunavskom i Beogradskom potsavezu sve do avgusta 1962 kad je usledila fuzija i klub zvanično poneo današnje ime - OFK Mladenovac. Dugo je bila javna tajna da je naredba o fuziji stigla „sa vrha“, da je mladenovačko iz dva u jedan imalo političku pozadinu i da se od nje nije mnogo dobilo. Danas se sa sigurnošću može reći da je Gradski komitet odlučivao je o mladenovačkom fudbalu i spajanju dva lokalna kluba kao i to da je pola veka kasnije OFK Mladenovac ostao prepušten na milost ili nemilost predsednicima opštine ili članovima opštinsko veća koji su mu davali i uzimali da bi se danas našao na najnižim granama od postojanja i da je pred gašenjem.

Klub sa Seltersa neprekidni sunovrat doživljava od 2013 godine kad je ispao iz Prve lige Srbije i spustio se do najnižeg ranga – opštinske lige u kojoj se nikada nije takmičio od svog osnivanja. U drugom po redu srpskom fudbalskom takmičenju OFK Mladenovac bio je zastupljen sedam sezona i to 2003, 2005-2008. и 2011-2013 da bi se danas nalazio na spisku klubova Prve  Beogradske lige a njegovo učešće u novoj takmičarskoj sezoni je još uvek pod velikim upitnikom.

Nameće se pitanje – Ko se to igra istorijom kluba? Ima li rešenja da se prevazidju  dugogodišnje fudbalske nesuglasice? Činjenica je da se godinama za takmičenje kluba izdvajao veliki novac iz  opštinskog budžeta ali isto tako javna je  tajna  ili mnoge pecka jezik  ako izuste da je opština  takodje izdvajala i milonska sredstva  za sportske klubove u kojima roditelji decenijama plaćaju takmičenje, putne troškove , članarinu ... OFK Mladenovac je za razliku od tih klubova isplaćivao plate i obezbedjivao prevoz za sedam selekcija, izmirivao troškove vode i struje.

Danas kad klub možda odbrojava poslednje dane mnogi će krivicu svaliti na nekadašnjeg predsednika opštine Branislava Jovanovića za vreme čijeg mandata se trošio najveći novac ali isto tako malo ko će spomenuti i da je prethodni predsednik GO Mladenovac Dejan Čokić gurnuo klub u ruke Novice Profe Todorovića i ponudio mu svesrdnu pomoć koja je izostala kad je bilo najpotrebnije. Todorović koji je bio na čelu kluba u vreme najvećeg uspeha u istoriji mladenovačkog fudbala kad je osvojeno treće mesto  u Drugoj ligi a na Seltersu se svake druge nedelje okupljalo od tri do pet hiljada gledalaca  do pre nekoliko meseci držao je klub na "veštačkom disanju” uz napomenu da je izdvajao svoj novac i izmirivao nasledjene dugove. Po nezvaničnim informacijama klub je trenutno u blokadi oko dva miliona dinara i reč je o dugu  koji je nastao u periodu rukovodstva koje upravljalo klubom doTodorovićevog drugog povratka u leto 2012 godine.

Dok druge sredine poput Ivanjice, Lučana, Surdulice, Bačke Palanke  i drugih manjih gradova od Mladenovca profitiraju od fudbala jer svake druge nedelje zahvaljujući odigravanju utakmica  i gostovanjima navijačkih grupa tamo u trgovinskim radnjama i kafićima raste pazar ovde su u modi rekreativne zabave. Ali, ništa čudno za sredinu koja ima Pozorišni festival a nema svoje pozorište, ima stret bol a nema košarkaški klub , ima fudbalske turnire u malom fudbalu a  nema klub malog fudbala ili ima kukuruzligaše kad je u pitanju najbitnija sporedna stvar na svetu.

Ostaje da vidimo kakvu će odluku doneti skupština kluba koji je trenutno bez rukovodstva, stručnog štaba, igrača i naravno bez infrastrukture. Možda u bliskoj budućnosti i bude infrastrukture ali ne  grača i publike.

Ko igra za raju i zanemaruje taktiku...

Mladenovački tmurni fejsbuk primitivizam

 Društvena mreža koja pre svega za cilj ima ukrupnjavanje i prosleđivanje informacija putem savremene telkomunikacione tehnologije i bez koje je postalo nezamislivo bilo koje poslovanje i informisanje u službi medija gotovo da se u Mladenovcu pretvorila u hladni rat i pitanje je trenutka kad će se zli duhovi otelotvoriti u ostrašćenu jedinku ili nekakav partijaški vod koji će primeniti fizičku silu.

 Fejsbuk grupa „Za bolji Mladenovac“ koja je nastala u trenutku kad je načinjen privatizacioni masakr nad Radio televizijom Mladenovac što je dovelo do gašenja lokalnog radija posle 46 godina postojanja i televizije koja je emitovala program sa manjim prekidima skoro osamnaest godina (politička zatvaranja) prerasla je u „glasilo“ čije plasirane  informacije svakodnevno stižu do blizu sedam hiljada korisnika interneta i to uglavnom Mladenovčana koji su članovi pomenute grupe.

Neretko od onih koji su do radnog mesta došli isključivo zahvaljujući  stranačkoj pripadnosti ili koji su pogodili stranu u stranci što je u srpskom unutarstranačju postalo i te kako bitno može se čuti kako njih ne interesuju informacije i komentari sa ove grupe jer su tobože zauzeti radnim obavezama, a da vreme na fejsbuku i mladenovačkom rekla-kazala provode neradnici, neostvareni, iskompleksirani ili politički isfrustrirani Mladenovčani. 

Međutim istina govori nešto drugo. Ta opskurna patrijaška družina upija svako slovo, doduše pismenost mnogima od njih nije jača strana da bi svima bila pripisana i interpunkcijska analiza, ali zato na svaki post jurišaju kao pasionirani čitaoci na najnovije hitove beletristike. Posebno vode računa o tome ko je kome šta lajkovao nadajući se da će cinkarenjem postati „ljudi od poverenja“iako je problem u tome što mnogi od njih  ni sami ne znaju kome će se podvući jer  u Mladenovcu čitavu deceniju na delu je politička prostitucija. Uslovljavanje, nametanje mišljenja, nemogućnost samostalnog odlučivanja, poslušnost i ucenjivanje radnim mestom odnosno produženje ugovora o povremenim i privremenim poslovima stvorilo je najpodliju čitalačku publiku fejsbuk grupe „Za bolji Mladenovac“.

Bilo je tu u početku svega i svačega. Grupa je  poslužila za otvorene pretnje, zalaženje u intimu, pisalo se o ljubavnicama, vanbračnoj deci , neki su čak preskakali i šiblje ne bi li fotografisali kuću bivšeg opštinskog funkcionera, pala je i po koja kletva, jurilo se bezglavo ne bi li se otkrilo gde je skrivena škoda koja je u vlasništvu „Keramike“, čitali smo i komentare o „naprednjačkim kurvama“ ili narkomanima koji pomažu“ finansiranje“ opozicije... Pokušavalo se i sa preotimanjem grupe jer mnogi su bili svesni činjenice da bi preuzimanjem uloge administratora varoš mogla biti u šaci pojedinaca ili grupe sa odredjenim  interesima. Mnogi su grupu napuštali i vraćali joj se , pisali u njoj sa lažnih profila, a pojedini lokalni političari koji nisu njeni članovi u nju su zavirivali preko fb naloga supruge ili ljubavnice tako da su im lokalna dešavanja uvek bila na oku.

Grupa je mnogima poslužila i za lično samoreklamerstvo. Zahvaljujući okršajima koji su se na njoj vodili izrodili su se i politički pokreti odnosno grupe gradjana, a neki su botovanje naplatili  radnim mestom. Mladenovac je tako postao i nalik virtuelnoj Siriji u kojoj se često i ne zna ko sve ratuje protiv koga, ko je sa kim u koaliciji ili u tajnom dogovoru. Samo za razliku od Sirije gde padaju bombe na ovoj grupi padale su uvrede.

Onog trenutka kad su administratori u desnom gornjem uglu stranice objavili pravilnik ponašanja  onda su u Mladenovcu počele da niču nove grupe a neke su postale poznate po najvulgarnijim komentarima koje plasiraju fejsbukački lažnjaci.

 Poslednje skupštinsko zasedanje opštinskog parlamenta na kojem je bilo reči o nesavesnom poslovanju bivšeg rukovodstva DIPA, zatim saopštenje lokalnog  SNS koje je isključivo usmereno na šefa odbornicke grupe“ Beli Samo Jako“ ili najnoviji komentari koji su osvanuli na grupi povodom  bačenih sedam milona dinara  nameću pitanje – Hoćemo li ikada doživeti taj BOLJI MLADENOVAC ili će on samo biti naziv jedne fejsbuk grupe?

Dragan Nikolić

Gorak ukus odbojkaškog slavlja

Pobedom od 3-0 nad Timokom u poslednjem 22. kolu Prve B lige Srbije odbojkaši Mladenovca zvanično su obezbedili plasman u viši stepen  takmičenja  iako su put u Savezni rang trasirali jos prošle nedelje  savladavši u Novom Sadu istoimenog ligaša čime su otklonili sve sumnje kad je u u pitanju drugi putnik za viši stepen  takmičenja s obzirom da je kruševački  Napredak 037 „prvi prošao kroz cillj“.

Da uspeh mladenovačkih odbojkaša nije samo pitanje sporta već  i morala, kao i da izjave pojedinih igrača po zavrsetku utakmice  ne proističu iz ličnog nezadovoljstva, na najbolji način moglo se videti onog trenutka kad su nakon osvojenog pobedničkog poena svi do jednog obukli  majice sa natpisom - Mi smo naše uradili a sada Vi...

Ako je po „slovu pravopisa“  onda poznato je da u poslovnoj i službenoj prepisci uobičajeno je pisanje velikim slovom Vi, Vaš i Vama za obraćanje jednoj osobi dok se obraćanje većem broju lica, ustanovi i slično vi i vaš  piše malim slovom. Zbog oblačenja majice sa natpisom koji se završava sa tri tačke i obraćanja velikim početnom slovom postavlja se pitanje – Ko je mister X ? U slučaju da je napravljen pravopisni propust onda i nije potrebno preveliko mudrovanje da je pitanje namenjeno onima koji su u gradskoj opštini Mladenovac zaduženi za donošenje odluka o finansiranju sportskih klubova.

Plasman odbojkaša Mladenovca u Prvu ligu Srbije,majica sa natpisom koj ima za cilj traženje odgovora od pojedinca ili grupe ljudi koja se na odgovornim mestima nalze samo zahvaljujući stranačkoj pripadnosti, dugogodišnji maćehinski odnos prema sportu koji za razliku od nekih drugih ne opstaje zahvaljujući „reketiranju“ rodtelja koji su primorani da pored toga što plaćaju treninge svoje dece isto to rade i za takmičarske nastupe iako im godinama niko nije izdao ni jedan račun posle uručivanja novca trenerima na ruke, takodje silno slivanje budžetskih sredstava ali ne na namenski račun tih istih klubova klubova traži dublju analizu i sudar sa istinom oči u oči.

Kad je reč o odbojci i upućenom pitanju, onda svakako treba istaći i to da bi se u danima koji slede u najneugodnijoj situaciji mogao naći predsednik opštine Vladan Glišić. Poznato je da je prvi čovek opštine nekadašnji prvotimac odbojkaškog kluba i da je pre četiri godine u ulozi većnika dok je Sportski Centar mesecima bio u mraku zbog isključenja električne energije preuzeo ulogu poslednjeg Mohikanca u spasavanju da se klub ne ugasi jer su ti isti prvotimci koji su ostvarili plasman u Prvu ligu bili primorani da se iz vikenda u vikend sele iz jednog u drugi grad poput nomada i odigravaju utakmice bez trenžnog procesa. Glišić je bio posrednik i kad je reč o kupovini novih dresova koje je finansirala mlekara „Granice“,priskočio je i nekoliko puta u pomoć kad je reč o obezbedjivanju prevoza za gostovanja koja se nisu merila mlaom kilometražom a onda je usledilo njegovo „podizanje ručne“. Sav teret ligaškog takmičenja svalio se na prvotimce i njihove roditelje kao i par prijatelja kljuba(opet su u pitanju roditeljska posredovanja) ne bi li sezona privela kraju i da čudo bude veće u konkurenciji dvanaest klubova osvojeno je drugo mesto kojim je obezbedjen plasman u drugom po značaju srpskom odbojkaškom takmičenju. Aktuelni predsednik opštine nije prisvajao pobede mladenovačkih odbojkaša, o njima je govorio teška srca u neformalnim razgovorima sa novinarima, nije zbog sportskog uspeha potrčao ni pred kameru zakonskih ali ni divljih ili samozvanih medija koji gotovo da su profesiju srozali na najniže grane od vremena kad je u mladenovačkoj štampariji otisnuto prvo slovo i pojavile se prve  lokalne novine pa do svih elektonskih glasila u gradu pod Kosmajem.  Poučen iskustvom da su dosadašnje mladenovačke koalicije izmedju ostalog opstajale ucenama fudbalskih lobija i da su se za fudbal i karate proteklih godina izdvojile ogromne svote novca od čijeg  iznosa da se nisu pitale interesne grupe mogao je da nikne stadion po propisima UEFA ili sala namenjena za borilačke sportove koji bi se na lokalu finansirali transparentno onako kako nalaže i zakon o medijskom sufinansiranju, Vladan Glišić je izbegao mogućnost da mu neko pripiše političko favorizovanje sporta u kojem je proveo dugi niz godina. Hteo to neko da prizna ili ne , njegova pomoć je u ovom trenutku potrebna odbojkašima Mladenovca ne bi li klub koji nedri talente i isključivo se oslanja na svoju školu stao na zdrave noge a samim tim krenulo se u osmišljavanje strategije koja bi za cilj imala dugoročni plan u stvaranju evropskog odbojkaškog kluba u Mladenovcu.

Za razliku od fudbala u kojem se novcem poreskih obveznika finansirala" legija stranaca" ili košarke u kojoj su se za postavu koja će istrčati na parket uvek više pitali roditelji prvotimaca nego treneri, odbojkaški klub ima najzdravije temelje koje je oduvek potresala isključivo besparica.

„ Gvoždje se kuje dok je vruće“- glasi poznata fraza koja ukazuje na to da priliku treba iskoristiti dok je ona što pre moguća jer u suprotnom može biti propuštena i za njom će patiti samo istinski zaljubljenici. Cinjenica je da OK Mladenovac ima sjajan igrački potencijal koji se temelji isključivo na sopstvenoj školi a to je dovoljan razlog da se u što kraćem vremenu sastanu predstavnici kluba i odgovorni za sport iz gradske opštine Mladenovac i naprave dalje smernice kluba koji ne čini samo seniorski sastav već i mladje selekcije kako u muškoj tako i ženskoj konkurenciji.

Dragan Nikolić