Nisam od onih koji skrivaju da im je život promenio Amerikanac jevrejskog porekla.Da nije bilo Marka Zakerberga ,tog bledunjavog genijalca i bivšeg studenta sa Harvarda, moja noga možda nikad ne bi zakoračila ni na sopotsko groblje.Zakerberg me je upoznao sa nedavno preminulim Goranom Aćimom Slavkovićem i naučio da su moguća prijateljstva koja ne kreiraju pogledi,boja glasa ili stisak ruke vec tastaturski senzibilitet.Da postoje bolni fejsbukački oproštaji shvatio sam onog trenutka kad me je sestra pozvala telefonom i rekla:
-Da li si čuo da je umro Aćim?
-Koji Aćim?
Upitao sam zbunjeno kao da poznajem najmanje deset osoba sa istim imenom ili nadikmom.a ne jednog jedinog koji se nalazi medju mojim facebook prijateljima.Doduše ime Aćim za mene je odavno predstavljalo asocijaciju na Ćosićeve "Korene" i knjiškog junaka Aćima Katića iz Prerova,seljačkog sina.domaćina i radikalskog prvaka na čiju je grbaču pisac natovario deo tereta svesrpskih političkih raskola. -Ma,bre Aćim Slavković.Sad mi je rekao komšija Janić koji je policajac u Sopotu.Sigurna sam da se čovek ne šali ali pokušaj da proveriš.-U sestrinom glasu osetio sam prisustvo nepoverenja u vest koju je dobila jer sam joj prethodne večeri pročitao jednu od prepiski sa Slavkovićem koja je bila puna humora i odnosila se na Šešeljev povratak u Srbiju. Dok sam na mobilnom telefonu otkucavao slovo A kroz glavu mi je proletelo-Kako ćeš čoveku reći da si ga pozvao ne bi li se uverio da nije je umro?Stani...Reci mu da ga zoveš jer si se setio koji bi to fudbalski menadžer mogao da kupi Luku Jovića iako klinac ima važeći ugovor sa Zvezdom.Pronašao sam brzo lažni povod za telefonski poziv jer mi je prošle nedelje u fejsbukačkom kuckanju napisao da je sedeo u društvu jednog bivšeg Zvezdinog čelnika koji mu je rekao da je prodaja mladog fudbalera gotova stvar.Izraelac Pini Zahavi,tako se zove –izgovorio sam glasno kao da se nekome obraćam.Zahavi,Zahavi...ponovio sam nekoliko puta nakon upućenog poziva u iščekivanju Aćimovog glasa..Umesto da mi misli budu usmerene u proveru tačnosti dobijene informacije, u meni je proradila davno usadjena zvezdaška zanešenost koja me je pripremala za razgovor o klubu slavne prošlosti, tragikomične sadasnjosti i neizvesne budućnosti.
-Daa...Umesto Aćimovog dočekao me je nepoznat žensk glas.Imao sam utisak da je ono drugo izgovoreno slovo A najedanput progutala nekakva tišina koju sam uporedo razbio sa novonastalom zbunjenošu na taj način što sam se predstavio a onda upitao:
-Da li mogu da čujem Aćima? Glasom koji kao da se u slušalici odjednom oteo iz kandži nevidljive sile nedozvolivši da odgovor proguta jecaj, saopčtena mi je bolna istina :
-Aćim je preminuo.
Istog trenutka sam ostao nem dok mi se pred očima stvorila Aćimova slika na fejsbuk profilu a zatim i kompjuterski monitor u čijem se donjem desnom uglu moj prijatelj osmehivao.Bio je to onaj vertikalan niz rezervisan za prijatelje na ćaskanju i gde je pored prezimena zelenom bojom stajalo ispisano MREŽA.Iako sam osetio da mi ponestaje vazduha uspeo sam brzo da zgrabim onaj ašov koji skriveno svi nosimo u dubini sebe a upotrebljavamo ga isključivo onda kad sudbina zatraži da ga zabodemo ispod dijafragme.Taj ašov prvi put sam upotrebio pre četiri godine kad su mi javili za očevu smrt a sad sam ga ponovo zgrabio ne bi li iskopao one najteže reči čiji teret razgovor pretvara u šapat i saosećanje.Iz samog sebe kao iz rova jedva sam izbacio na površinu ono što u takvim trenucima sledi:
-Primite moje saučešće.A,Vi ste?
-Supruga.Nije bilo spasa.Srce.Sahrana je sutra u trinaest časova na sopotskom groblju..
To SUTRA koje je izgovorila Aćimova supruga pretvorilo se u moje sinoć,juče.preključe...sve one dane i noći koje smo provodili na društvenoj mreži.U glavi sam prelistavao stranice sa naše zajedničke fejsbuk grupe ZA BOLJI MLADENOVAC i pokušavao sam da se prisetim brojnih postova zbog kojih su lokani politički mešetari u nama videli budale.Setio sam se da sam od njega zahtev za prijateljstvo dobio posle teksta u kojem sam pisao o mladenovačkoj privatizacionoj družini koja je opustošila Rado televiziju Mladenovac i da smo za vrlo kratko vreme kroz prepiske došli do zajedničkog zaključka kako mladenovački novokomponovani domaćini na skupovima ne gledaju u svoje lakovane gilje zato što uživaju u njihovom sjaju već zato što nemaju muda da pogled usmere prema svojim sugradjanima koje su slagali ili pokrali. U jednoj od poslednjih poruka napisao mi je:Ne verujem da si prešao na stranu naprednjaka pa sada zbog toga napadaš demokrate i Čokića?
Do kasno u noć fejsbukačenjem sam pokušavao da mu objasnim kako nemam nameru da se inatim lokalnim moćnicima i da se ne radi ni o mržnji ni o ljubomori ali isto tako da moje davanje glasa na parlamentarnim izborima nije znacilo potpisivanje trajne ljubavi i odanosti mladenovačkom predsedniku opštine po svaku cenu.Znao sam da ga je pogodilo to što je kao bivši policajac doživeo da ga po prijavi narodnog poslanika Srpske napedne stranke Milorada Cvetanovića saslušavaju nekadašnje kolega. Odgovorio sam mu da su političke stranke javna tekovina i da one nikada neće biti privatno vlasništvo ali da će u njima i kroz njih uvek profitirati neki Čokić ili Cvetanović a da će se u njih ako treba i kroz mišiju rupu uvući neki Sekulić.
Kad je osvanulo ono SUTRA koje je izgovorila Aćimova supruga, do kapele soptskog groblja stigao sam natovaren fejsbukačkim noćima i sa svežim uspomenama jer su u instaliranom fejsbuku na mobilnom telefonu stajale Aćimove poruke i dojučerašnji lajkovi.U probudjenim čulima detalji kao da su se takmičili da zauzmu posebno mesto u mislima i osećajima pa su se nizali uplakani članovi Aćimove porodice,zaledjeni pogledi nepoznatih ljudi,upaljene sveće,uramljena slika sa Aćimovim likom,barjaci,glas sveštenika ,krstača,miris tamjana,sitna kiša ,pogrebna kolica, tupi odjek spuštenog sanduka u dubin zemlje...
-E,Zakerbergu jebo si mi kevu.Nisam ni slutio da će mi tvoja društvena mreža pokazati i tamnu stranu svog postojanja .-rekao sam tiho u sebi a onda bacio grumen žute zemlje koji se odbio od sanduka na kojem je stajala zalepljena umrlica sa koje se moj prijatelj osmehivao isto onako kao kad je na ćaskanju. Bilo je to moje poslednje lajkovanje Aćimu!
Dragan Gula Nikolić
