Cim se nahranim besom eto mene da vristim nad tastaturom.Ne znam da li zato sto se ovako
najlakse prikrivaju zivotni promasaji ili je to nacin da ublazim stid jer sam
dozvolio da budem gudalo u rukama muzicara iz podkosmajskog kamernog orkestra ali kako nije ostalo nista drugo
nego da samorekonstrukcijama priznam i sebi i drugima da mi je fejsbukacenje
odnosno blogovanje postala cekaonica po
kojoj prosipam uspomene onda je za mene to jedini nacin da ubijam neizvesnost
od izricanja kazne koju mi je vec
pripremilo mladenovacko zivotarenje.
Oni koji su se usavrsenom tehnikom dupelizistva samoizabrali
a zatim u trenucima dokolice najpre u stranackim a onda i u opstinskim
kancelarijama poredjali figure i odigrali po ko zna koju partiju cuvene igre
“ne ljuti se covece,”sasvim je sigurno da se nikad nece postideti sto je
njihova igra za nekoga predstavljala sudbinsku odluku.Te dokolicare danas
nazivaju funkcionerima a figurice koje se u poslednje vreme vise sutiraju nego
sto ih neko rucno pomera raznorazni skotovi i
novokomponovani biznismeni nazvase zrtvama tranzicije.Mozda zato sto
nisam znao da oblikujem odnosno korigujem svoj zivot jos uvek se nalazim u
magli i cijim podmetnutim lukavstvima odupirem se tako sto mi pravac drzi
secanje.Dok koracam, uporno sebi govorim:Nema tog puta kojim neko vec nije
koracao i nema te sume u kojoj se neko nije
izgubio.Postoji samo nepouzdana proslost zbog koje tesko sebe potvrditi u
sadasnjosti...Eh,maglo jebem li te …Da ti nisi umesala prste meni se srce ne bi
kidalo ni one novembarske veceri
osamdeset i devete na beogradskoj
Marakani kad sam bio samo jedan od onih 97.400 gledalaca koliko je saopstio oficijalni spiker da se
nalazilo na tribinama i zbog tih tvojih
podlosti Saviceviceva lopta koja je zavrsila u mrezi iza ledja golmana Galija
nije imala nikakav znacaj vec se sutradan igrala nova utakmica a Milan predvodjen Maldinijem,Brezijem,Ancelotijem
i holandskim trijom Rajkardom,Gulitom Van Bastenom otisao je u cetvtfiale
KESA.Zbog magle i nemackog sudje Diter Paulija koji je utakmicu prekinuo u 64
minutu mozda danas lakse i podnosim to sto jedni druge vise ne vidimo iako se
nalazimo na dohvat ruke.Izlozenost ponizavanju,eksplataciji.podmetanju i
raznoraznim tvorevinama koje su stvorile politicko privredne elite
prouzrokovalo je i nove vidove slepila a kad je rec u mojoj varosi njegovi
simptomi se ogledaju u tome sto se grabi sve ono sto je ispred nosa a
daltonizam za ljudska osecanja siri se poput epidemije.Ne mogu a da se ne
zapitam :Jel to taj cuveni srpski gen
R1a1 star dvanaest hiljada godina o kojem je razvukao teoriju Anatoli Aleksijevic Kljosov profesor biologije na
Hardvardskom univerzitetu?Jel tu lezi koren svih nasih muka?Ako smo po njegovom
otkricu najstariji narod u Evropi znaci li to i
da smo najiskusniji lopovi na kontinentu?U magli po kojoj koracam tesko
je ocekivati da cu ikad dobiti odgovor na postavljeno pitanje isto kao sto ga
nije dobio ni Emir Kusturica u autobiografskoj knjizi “Smrt je neprovjena
glasina” u kojoj se zapitao:Kako se naviknuti na zivot u vremenu gde su
Leijepo,Dobro i Uzviseno,proterana
kategorija i antikvarna vrijednost ?”. E,zato ovo tastaturisanje, jer sam na
olovku vec i zaboravili, sluzi da se
lakse pomirim sa cinjenicom da necemo
docekati da podmuklost,lopovluk i politikanstvo zauzmu mesto ako ne na deponiji
ono bar u nekom budzaku jer su to
“vrednosti” s kojima ce se poput zlatnika
u Srbiji jos dugo trgovati.
Zahvaljujuci ovim elektronskim novotarijama i drustvenim mrezama omoguceno je svima, pa i
meni jednom obicnom vagabundu i
intelektualcu u pokusaju da iznosim svoje misljenje,cukam do
iznemoglosti i na taj nacin primenjujem terapiju kojom se suprotstavljam frustracionim
udarima.Nemam nameru da licne poraze pretvaram u pobede iako je i to u korenu
onog R1a1 ali isto tako ne zelim ni da se pokorim onima za koje i nije potrebna
neka velika mudrost da bi se uocilo kako poseduju ogranicene sposobnosti da
sagledaju stvarnost.Svevremenska istina koju je Jovan Ducic izrekao u “Blagu
cara Radovana” a koja glasi:„Ali ima ljudi koji sve smeju ne zato sto se niceg
ne boje,nego zato sto se niceg ne stide”, meni je jos uvek vodilja i pravac
kojeg se drzim u ovim mojim mladenovackim i podkosmajskim maglama.To sto gresim
u proceni i ne razlikujem samopuzdanje od samouverenja i nije nekakva posebnost
u varosi rasula i haosa.Sve dok za istim
stolom na krkanluku budu sedeli lopovi,panduri,tuzioci,advokati i po koja
redaljkusa i sve dok se na top listi
dogadjaja umesto privrednih,kultutnih obrazovnih i sportskih dostignuca
bude nalazio zalogaj kojim se nahranio nekakav kamatar
onda je izvesno da srpski gen ima i podgen kojem pripadaju MLADENOVCANI.
